Razumevanje bolesti

Vrste raka

Rak je opšte ime za grupu bolesti, pri kojima se metabolički izmenjene ćelije nekontrolisano dele i mogu napasti okolna tkiva te se širiti po telu. Bolesti raka delimo prema tkivu porekla i prema specifičnim organima, gde se bolest javlja.

Do danas još uvek nije potpuno jasno koliki procenat genetskog nasleđa bolesti, po svetskim statistikama procenat svake godine pada. Sve je više nalaza, da su uzroci: posredno stres, koji posledično izaziva spor ali hroničan pad imunskog sistema, neodgovarajuća ishrana puna antibiotika, hormona, pesticida, herbicida, boja, veštačkih ukusa, teških metala u hrani, vodi i vazduhu…

Glavne grupe raka (prema poreklu)

Karcinomi

Najčešća vrsta, koja počinje u ćelijama kože ili tkivima, koja pokrivaju unutrašnje organe (npr. rak dojke, pluća, prostate, creva).

Sarkomi

Potiču iz kosti, hrskavice, masnoće, mišića ili krvnih sudova.

Leukemije

Rakovi krvotvornih tkiva, kao što je kostna srž, pri čemu se u krvi stvara veliki broj nenormalnih belih krvnih zrnaca.

Limfomi

Rakovi limfnih čvorova i imunskog sistema.

Najčešće vrste raka u Sloveniji

Rak dojke

Najčešća forma raka kod žena, koja počinje u tkivu dojke. Hormonski zavisni rak dojke ili trostruko negativan rak dojke.

Rak prostate

Najčešći rak kod muškaraca, koji se razvija u prostati.

Rak debelog creva i danke

Čest rak probavnog trakta, koji se često razvija iz predrakavih promena (polipa).

Rak pluća

Veoma agresivna forma raka (adenokarcinom pluća, sitnoćelijski rak pluća, pločastoćelijski rak pluća, …).

Rak kože

Uključujući nemelanomski rak kože i opasan melanom.

Limfom (hodgkinov limfom, nehodgkinov limfom)

Rak limfnih čvorova i imunskog sistema; razlikujemo Hodgkinov i neHodgkinov limfom.

Rak grlića materice

Rak pankreasa (rak gušterače)

Rak mozga (astrocitom, glioblastom, gliom)

Rak jajnika

Rak jetre

Rak štitaste žlezde

Rak grla

Rak jednjaka

Rak želuca

Rak dvanaestopalačnog creva

Rak tankog creva

Rak bubrega

Rak nadbubrežne žlezde

Rak krvi

Rak kosti

Sarkom (sarkom mekih tkiva, ewing sarkom)

Rak testisa

Rak žučnog kanala

KAKO SE ĆELIJA RAKA BRANI OD IMUNSKIH TELA I ŠTA MOŽEMO DA URADIMO, DA POMOGNEMO IMUNSKOM SISTEMU, DA PONOVNO POČNE PREPOZNAVATI ĆELIJE RAKA I DA IH NAPADA

Imunski sistem igra važnu ulogu

Dokle god je u dobrom stanju, obavlja svoj zadatak i brani telo — ubija nastale ćelije raka (matične i ćerinske). Kada ga nepravilnim načinom života dovedemo u stanje u kojem ne može više da obavlja svoj zadatak, može doći do razvoja malignog raka u telu. Čovek je sastavljen približno od 50 bilijona ćelija od kojih svaka zdrava ćelija proizvede u 24h približno 1,4 V ATP energije. Dokle god ima dovolj kiseonika i nutrijenata obavljaće svoj zadatak i ostati u aerobnom načinu sagorevanja - proizvodnje ATP energije. Kada zdravoj ćeliji/ćelijama/telu nezdravim načinom života postepeno oduzimamo potrebne nutrijente, i smanjujemo koncentraciju kiseonika u ćeliji prisustvom toksina, koji zakiseljavaju ćelijsku okolinu, ćelija više neće biti sposobna da proizvodi 1,4 V ATP energije u 24 sata. Kada joj proizvodnja energije padne ispod 0,6 V biće ugroženo njeno preživljavanje i doneće odluku da preživi, te će promeniti metabolizam iz aerobnog u anaerobni. Počeće da sagoreva šećer i glutamin bez prisustva kiseonika. U tom trenutku će se preobratiti iz zdrave ćelije u ćeliju raka. I to je početak oboljenja koje zovemo rak.

Zato je veoma važno živeti i raditi preventivno te održavati imunski sistem u dobrom stanju.

Detaljno objašnjenje svih 9 delova PROGRAMA DD9 protiv raka.

Vaš prvi korak može početi već danas.

Pozovite ili zakažite - rado ćemo vas saslušati i pomoći vam.

Zakažite konsultaciju

Zaštitna klauzula: Sve gore navedeno nije zamena za zvanično onkološko lečenje. O svom se razgovarajte sa vašim onkologom.